Anita - Djordje Balasevic

Dal' se bar ponekad seti?

Plaim se da ne...

Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve:

Violinist, tuni pajac, lepa ena i tokajac,

A kulise... Zavejani grad...

Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost

Veremarti, Citadela, i Lanani most

Zavejani Trg Heroja... Gde poeleh da je moja,

I da uvek bude kao tad.



Zvonio je cimbal neku tunu staru stvar

Molila me da joj piem jednom bar

Zateklo je jutro sneno same zvezde dve

Ljubila me neno, k'o nijedna pre.



Pogledom sam posle dugo pratio njen trag,

Zavejanom ulicom Sent Haromsag.

Plaila me slutnja neka,

Znao sam od pre

Sve izgleda izdaleka drukije.



Srce malo jae bije kad se setim nje

A Listove rapsodije bude stare sne.

Eh, da mi znati gde je,

Dal' se seti kada veje,

Il' u inat drugog ljubi tad?



Zvonio je cimbal neku tunu staru stvar

Molila me da joj piem jednom bar

Zateklo je jutro sneno same zvezde dve

Ljubila me neno, k'o nijedna pre