Dal' se bar ponekad seti?
Plaim se da ne...
Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve:
Violinist, tuni pajac, lepa ena i tokajac,
A kulise... Zavejani grad...
Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Veremarti, Citadela, i Lanani most
Zavejani Trg Heroja... Gde poeleh da je moja,
I da uvek bude kao tad.
Zvonio je cimbal neku tunu staru stvar
Molila me da joj piem jednom bar
Zateklo je jutro sneno same zvezde dve
Ljubila me neno, k'o nijedna pre.
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag,
Zavejanom ulicom Sent Haromsag.
Plaila me slutnja neka,
Znao sam od pre
Sve izgleda izdaleka drukije.
Srce malo jae bije kad se setim nje
A Listove rapsodije bude stare sne.
Eh, da mi znati gde je,
Dal' se seti kada veje,
Il' u inat drugog ljubi tad?
Zvonio je cimbal neku tunu staru stvar
Molila me da joj piem jednom bar
Zateklo je jutro sneno same zvezde dve
Ljubila me neno, k'o nijedna pre
|