Ljudmila - Djordje Balasevic

Spalio je juli seno

A Tisa nezapameno opala

I otkrila sprud kraj lepa

Ko stvoren za njena lepa stopala

Stari joj je bio laar

Polu Rumun, polu Maar, besni ker

Prema meni nikad zao

Nekako je znao da mu volim ker



Bodom sitnim kao prezla

Moje ime je izvezla stidljivo,

Plavim koncem na gaice i pod karner spavaice

Jedva vidljivo

Skrila amac mlada trska

Koju moe sa dva prsta poviti

Molila se Bogu Sue

Da to due ne da im otploviti



Tu no je Tisa nadola

A na njoj nonja raskona

Samo sandalice, prsteni

I u kosi veni od ivanjskog cvea

Pa ipak, nije nesrea to me se ona ne sea

Ma kakvi, nesrea je to se ja nje seam



Nastavila voda rasti

Nije htela naglas kasti, a znala je

Drugo jutro sve po starom

Al' nikad da slae garov zalaje

Zaklela me da je ekam

Da e me se cela veka seati

Na promaji ar malake...

Ima l' ista lake neg' obeati?



No kad je Tisa nadola...

Na njoj nonja raskona

Samo sandalice, prsteni

I u kosi veni od ivanjskog cvea

Nije nesrea to me se ona ne sea

Ma kakvi, nesrea je to se ja nje seam