Spalio je juli seno
A Tisa nezapameno opala
I otkrila sprud kraj lepa
Ko stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio laar
Polu Rumun, polu Maar, besni ker
Prema meni nikad zao
Nekako je znao da mu volim ker
Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla stidljivo,
Plavim koncem na gaice i pod karner spavaice
Jedva vidljivo
Skrila amac mlada trska
Koju moe sa dva prsta poviti
Molila se Bogu Sue
Da to due ne da im otploviti
Tu no je Tisa nadola
A na njoj nonja raskona
Samo sandalice, prsteni
I u kosi veni od ivanjskog cvea
Pa ipak, nije nesrea to me se ona ne sea
Ma kakvi, nesrea je to se ja nje seam
Nastavila voda rasti
Nije htela naglas kasti, a znala je
Drugo jutro sve po starom
Al' nikad da slae garov zalaje
Zaklela me da je ekam
Da e me se cela veka seati
Na promaji ar malake...
Ima l' ista lake neg' obeati?
No kad je Tisa nadola...
Na njoj nonja raskona
Samo sandalice, prsteni
I u kosi veni od ivanjskog cvea
Nije nesrea to me se ona ne sea
Ma kakvi, nesrea je to se ja nje seam
|