Idi Sad - Riblja Corba

Tuci burazeru u koznu krusku

udri, majstore, razbij mu njusku,

sve dok ne oboris majmune brate,

nece umeti da te shvate.

Nece umeti da te cene,

ako ih tuces na poene

udri rodjeni, sarani stoku,

sravni sa zemljom, pljuni po oku.

Prospi mu mozak, bubreg odvali,

polomi kosti i kicmu budali,

neka ga olade i desna i leva,

prospi mu mozak, prospi mu creva.

Udri medju rogove da popije patos

posle mu kupi svecu za parastos,

oplavi labrnju, razbij arkadu,

sevni mu aperkat pravo u bradu.

Dok nas iznutra grickaju crvi,

hocemo sveze crvene krvi,

zato ga ubij, zato ga smrvi,

hleba, igara i mnogo krvi.