Naopaka Bajka - Djordje Balasevic

U suterenu tunel ka nebesima,

na tankoj gazi jutro mraèan goblen tka,

sumorna lica, nasamo sa gresima,

u hodniku bez povratka,

u crni grm se moja ptica zaplela,

zaneta titraina zvezda Danica.

i kasni dah dok hladi èelik,

skalpela klizi niz nit brojanice.

Postoji plan da je anðeli ukradu,

il’ bar na èas da je vrate meðu njih,

jer nekad nebo pravi veliku baladu

i traži rimu za glavni stih.

Na grad juriša nežna bela legija,

januar prostire svoj prefinjeni sag,

u tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja,

da zima prièeka njen trag,

ne vrede prièe koje znam,

laže za oèi pospane,

izmišljam bajku èudnu naopaku

uspavanku,

da od nje budna ostane.

Postoji put koji namernike bira,

tajnovit drum uvek najboljima sklon,

jer nekad nebo samo crne dirke svira

i traži notu za taj ton.

Negde sam deèak jedan zbunjeno

na mostu stoji,

jer tek sluti da postojiš,

negde u tebi èeka okovana neka pesma

koju niko živ još ne zna,

u tebi lanac zvecka tajnim alkama,

biæeš ti majka majkama.

Postoji plan da te anðeli ukradu,

il’ bar na èas da te vrate meðu njih,

jer nekad nebo pravi veliku baladu

i traži rimu za glavni stih.

Postoji put koji namernike bira,

tajnovit drum uvek najboljima sklon,

jer nekad nebo samo crne dirke svira

i traži notu za taj ton