Uzela je svoje stvari, strpala u kofer,
tamo dole na stanici ceko je sofer.
Imala je s matorcima uvek samo svadje,
ukrala im nesto para, tek da joj se nadje.
Po korzou iste face besmisleno kruze,
subotom i nedeljom je ostajala duze.
Kuci su je kad zakasni tukli kao stoku,
bila im je crna ovca, svima trn u oku.
Volela je svoje tajne za sebe da cuva,
ni Bog sveti nije znao sta se u njoj kuva.
Nije htela nista nikome da keze,
milicija i rodjaci, svi ce da je traze,
Od straha drhti ko prut,
sendvic da zavara glad,
tri cigarete usput
- u grad.
Steze oznojen dlan.
morala je kad - tad,
ona ostvaruje san
- u grad.
|