Ti si moja stanica na putu
jedan stepenik do neba
otrov koji i te kako treba.
Ti si uvek bolja polovina,
nekad jagnje, nekad zmija,
moja ili bilo cija.
Ti si nepredvidljiva ko djavo,
i od gvozdja i od stakla,
deo raja, deo pakla.
Kada te ostave svi svaleri,
kad shvatis da si pala,
iskopaj negde broj telefona
ja sam jos ona ista budala.
Kad skines jednog jutra sminku
i shvatis sta si drugima dala,
prikupi hrabrost, dodji do mene
ja sam jos ona ista budala.
|